Nedelja, 19. februar 2023. godine
Nedeljom se namerno ne budim rano, osim kada treba da učim… Stvarno ne volim ovaj dan jer je previše mrtav, a meni to ne odgovara. Podsvesno znam da je nedelja i sigurno ništa pametno neću raditi. Nedelju sam nekada volela jer je podrazumevala da idem u nabavku sa mojom dobrom drugaricom. Nama je to poput terapije, opušta nas i nemamo problem da stojimo po 10 minuta i gledamo da li nam treba začin za piletinu ili onaj za giros. Drugarica više ne živi na Tesli tako da se ova nedeljna tradicija proredila. Dan mi je prošao u ponavljaju gradiva za predstojeći ispit i menjanju položaja na krevetu. Uveče sam osetila neku uzbuđenost što sutra počinje letnji semester, te sam kao đak prvak sve već spakovala u torbu i ostavila je pored kreveta. Pokušala sam da pronađem razlog tog mog uzbuđenja koje sada prvi put osećam iako sam već na trećoj godini. Došla sam do zaključka da su to moji drugari sa fakulteta koji me uvek oraspolože i koji su mi falili na „raspustu”. Uspavala me je činjenica da ujutru ustajem u 6h…
Ponedeljak, 20. februar 2023. godine
Alarm mi nikada ne zvoni na pun sat, već obično sedam-osam minuta ranije. Tako imam osećaj da ću imati više vremena za sređivanje. Čista glupost, ali ajde da poverujem sebi. Neočekivano sam ustala vrlo lako, izgleda da je to delo one iste uzbuđenosti od sinoć. Sredila sam se i uputila se ka glavnoj autobuskoj stanici. Volim da šetam tako da mi nije problem, dodatno me razbudi naš divan, zagađen vazduh. Sedam u prepun autobus (čudo pa sam sela uopšte). Tome sledi ona monotona vožnja do Beograda. Naravno, monotona je sve do Pančevačkog mosta kada kreće ona nervoza vozača koju Beograđani prenose na Pančevce. Kako se gegamo preko mosta, tako je pored nas projurio voz. Smejem se, jer ne mogu da verujem da naš grad ne može da omogući nama studentima direktnu liniju iz Pančeva do Vukovog spomenika ili Karađorđevog parka. Ali to je već drugi problem koji se nikad neće ni rešiti. Stižem tačno na vreme na vežbe u Internoj klinici B. Ove godine sam raspoređena na kardiologiji sa kojom imam love-hate odnos. Profesor nas uvek vrlo raspoloženo dočeka i daje nam zadatke za taj dan. Ovog dana smo imale pomoć kolege sa specijalizacije koji nam je nesebično i detaljno objašnjavao zadatke, što nama studentima baš znači. Posle vežbi sam otišla u našu gradsku čitaonicu. Po meni se nijedna čitaonica u Beogradu ne može porediti sa našom. Mir, malo ljudi i vrlo opuštena atmosfera me uvek vraćaju da učim tu. Kada sam došla kući samo sam se komirala. Nakon buđenja mislila sam da sam na planeti Pandora iz Avatara. Porodično ponedeljkom gledamo kviz Potera na RTS-u. Svaki put se šokiram koliko informacija ne znam… Večeras sigurno neću leći rano jer sam još uvek na Planeti Pandora.
Utorak, 21. februar 2023. godine
Može se reći da sam se ovog jutra uspavala. Vrlo svesno sam odlagala alarme. To sigurno ne bih radila da sam znala da ću trčati na autobus. Trčala sam Ulicom Lava Tolstoja (najdosadnija ulica u Pančevu za koju sam sigurna da nema kraja) koja mi se činila dužom nego inače. Ipak sam uspela da stignem na vreme na fakultet. Danas smo po rasporedu imali obdukciju, poslednju u ovoj godini, što me je činilo srećnom. Nakon obaveza na fakultetu vratila sam se kući i učila za sutrašnji ispit. Utorak mi je inače omiljen dan, ali ovaj danas sam jedva čekala da se završi.
Sreda, 22. februar 2023. godine
Ovo nije običan datum za mene, na današnji datum čuvene 1999. godine rodio se moj rođeni brat Aleksa. Kao mali se i nismo nešto slagali, ali što smo stariji to smo sve bliži i bliži, ne mogu da zamislim dan bez njega i jako sam zahvalna na tome što mi je baš on brat. Sunčano vreme je dodatno ulepšalo ovaj dan. Nakon završenog ispita krenula sam u potragu za poklonom. Brzo sam to završila jer već neko vreme imam ideju. Porodično smo ručali i proslavili rođendan. Naterala sam ga da duva svećice iako je možda to prerastao. Ovakvi dani, ispunjeni slogom i ljubavlju mi mnogo znače i omiljeni su mi. Dugo ću pamtiti ovaj 22. februar 2023. mada najverovatnije sve do 22. februara 2024. kada ćemo opet napraviti ovakvu uspomenu.
Četvrtak, 23. februar 2023. godine
Ponovo ta Ulica Lava Tolstoja, ali ovog puta bez žurbe idem ka autobuskoj stanici i odlazim na fakultet. Ovakav dan na fakultetu, ispunjen kvalitetnim informacijama koje nam profesori prenesu me samo dodatno podsete da je medicina stvarno moj pravi izbor. Odlazim kući i počinjem da se pakujem. Nakon duuuuuuužeg vremena putujem. Iako je to samo produženi vikend na Kopaoniku, znam da će mi značiti. Čist vazduh, sneg, priroda… sve je to pravi odmor za dušu. Oprobaću se u skijanju, nadam se da ću naučiti bar da ne padnem posle tri metra. Da ne bude kao ono „Leva skija, Suade”. Zatvaram kofer i jedva čekam jutro. Osećam se kao da sam u osnovnoj školi i da sutradan krećemo na Divčibare u čuveno Pančevačko odmaralište iz kog imam mnogo uspomena.
Petak, 24. februar 2023. godine
Rano smo krenuli iz Pančeva na Kopaonik, kako bismo što više iskoristili dan. Pre ovog puta sam bila tamo samo jednom, na leto čuvene 2020. godine, kada mi se jako svidelo. Tada nije bilo ovoliko hotela tamo kao što ih je sada. Izgleda da se trend uništavanja planina širi sa Zlatibora i na Kopaonik… Dan sam iskoristila na najbolji mogući način. Šetnja, smeh, šetnja, i tako ukrug. Može se reći da sam se baš umorila, moja kondicija nije baš na zavidnom nivou, najpre kada je u pitanju šetnja uzbrdo. Sutra ću po drugi put u životu stati na skije i nadam se da ću osetiti čari tog sporta. Jedva čekam. Po povratku u smeštaj sam samo zaspala. Presrećna sam što sam ovde.
Subota, 25. februar 2023. godine
Ustala sam vrlo rano kako bih izbegla gužvu na žičari. Obukla sam sto slojeva odeće i nekako se dogegala u pancericama do glavne žičare. Prošle godine sam pokušala da skijam. Svidelo mi se, te sam baš zbog toga imala želju da ponovo probam. U početku mi je bilo teško i imala sam osećaj da ne kontrolišem svoje noge. Nakon sat vremena podsećanja osnovnih stvari, osetila sam se slobodnijom i počela da uživam u skijanju. Iako je bilo maglovito, to mi nije smetalo – čak je i pomoglo, jer na taj nisam način videla padinu koja me čeka, već sam skijala opušteno. U pauzama smo pili čaj i grejali se. Skijali smo sve do zatvaranja žičare, a ja sam se presrećno gegala nazad do smeštaja. Uveče smo se prošetali, u želji da iskoristimo svaki trenutak na čistom vazduhu. Nakon šetnje sam zaspala, a nikad lepše nisam spavala.
Autorka je studentkinja treće godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Najviše voli da svoje slobodno vreme provede sa drugarima. Voli pozitivne i energične ljude
