Nedelja, 24. januar 2021. godine
Budim se u svojoj sobi, mama je već ustala. Legla sam i ustala kasnije nego što sam planirala, ali ne dozvoljavam da me to iznervira. Spremam sebi kafu i doručak, u kojima uživam dok gledam seriju. Čim sam se rasanila, bacila sam se na učenje. Spremam ispit iz političkih sistema. Bliži se i zbog toga me hvata trema. Gradivo je obimno, ali zanimljivo. Danima su mi u glavi predsednici, skupštine i parlamenti. Najveći deo dana sam provela nad knjigom i tek predveče otišla do prodavnice. Padala je kiša, ali mi nije smetalo da se prošetam i „izluftiram” mozak. Ispred ulaza mi se kišobran načisto raspao, majka mi se smejala i dodala drugi. Usput sam srela prijatelja i proćaskala sa njim. Kada sam došla kući, odigrale smo partiju jamba. To nam je aktuelna zanimacija i, moram priznati, ona najčešće pobeđuje, ali ovoga puta sam ja imala sreće. Sada je stigao Bane, moj dečko, pa ćemo se sve troje družiti do kraja večeri. Volim da sedim sa njima. Često do kasno noću sedimo, krademo sate od narednog dana, pa sutradan budemo izmoreni. Dan nije bio naročito uzbudljiv, ali je proveden sa dragim ljudima – što dobro opisuje prethodnu godinu.
Ponedeljak, 25. januar 2021. godine
Dan izuzetno liči na prethodni. Istrošeni markeri, papiri sa flekama od kafe, raskupusana knjiga; zaista se nadam da će se moj trud isplatiti. Rešila sam da ne zabušavam, već da što pre prođem kroz planirano gradivo, kako bismo stigli da odemo do paba da igramo pikado. Tako je i bilo. Bacili smo tek nekoliko ruku, kada se pojavila Zorka. Nisam je dugo videla. Često pomislim na nju, pitam se kako je. Kao i uvek, pitala je da li imamo nešto novca da joj damo i pričala o svom nesrećnom životu. Svaki put se rastužim. Volela bih da mogu da joj pomognem. Kupim papirne maramice koje prodaje, iako imam punu torbu, kao da će to nešto promeniti. Jednom mi je rekla da ih toliko imam, da već mogu i ja da počnem da ih preprodajem. Kada je otišla, jedva smo se otrgli od razgovora i nastavili našu igru. Sve sam bolja i bolja, ali nekoliko partija i već je fajront. A taman smo se zaigrali. Na izlasku smo pričali sa vlasnikom o skraćenom radnom vremenu, vakcinama i novom kafe-aparatu. Kako su to postale teme za ćaskanje? Izuzevši novi kafe-aparat, mislim da smo njega i pomenuli kako bismo promenili tok razgovora. Umara me to, ali razumem da svakoga opterećuju stvari koje se dešavaju, te imaju potrebu da podele svoje viđenje sa drugima. Nemavši izbora, otišli smo kući da gledamo seriju. Dobro mesto sam dugo odbijala da gledam, ali sam sada navučena. Viva la Netflix!
Utorak, 26. januar 2021. godine
Ustala sam, jela i vratila se u krevet, i tako nekoliko puta. Bilo je hladno, pa valjda zato nisam mogla da se rasanim. Ispit je sutra, pa ponavljam gradivo, ali kako to biva, od nervoze zaboravljam stvari koje sam znala. Da predahnem, čitam tuđe dnevnike kako bih dobila inspiraciju za svoj i tek sada dublje razmišljam o ovom interesantnom zadatku. Imala sam razne strahove u početku, ali sam uspela da ih prevaziđem i da se prepustim pisanju. Ponovila sam i politički sistem Rusije. Majka vidi da sam završila sa učenjem i po običaju me pita kako sam zadovoljna svojim znanjem. A meni je uvek teško da procenim. Okupala sam sei obavila rituale mackanja kremama, sređivanja noktiju i slično. Delom što je sutra bitan dan, ali i generalno mi prija da na taj način posvetim vreme sebi. Dani su prilično monotoni, što mi smeta. Valjda će od sutra biti malo drugačije. Svakako zaslužujem da se nagradim kada ovaj ispit konačno prođe. Do kraja večeri me majka pobeđuje u jambu, jer su mi misli odsutne.
Sreda, 27. januar 2021. godine
Ustala sam pre sunca i mehanički se spremila za izlazak iz kuće. Majka me je vozila, što mi je puno olakšalo. Na putu do Beograda smo jedva progovorile, ni jedna ni druga ujutru nismo pričljive. Na radiju su išli strani hitovi. Ja sam gledala u skriptu, ali je nisam čitala. Sneg je padao sve vreme, mada se nije nahvatao po ulicama. Po hladnoći se vučem do zgrade i puštam obezbeđenje da mi izmeri temperaturu. Nisam srela nikoga koga poznajem. Uz nekoliko dubokih udaha, podsetila sam sebe da sam spremna i ušla u neugledni amfiteatar. Svi sedimo sa maskama na licu i na velikoj razdaljini jedni od drugih, naviknuti da je to jedini način. Isprva sam bila zadovoljna kako sam uradila ispit, međutim, kada sam došla kući i proverila svoje odgovore, shvatila sam da sam pogrešila nešto što sam ponovila nebrojano puta. Ne znam da li će to biti presudno za prolaz. Zato ne volim pismene odgovore, mnogo mi je lakše da kroz razgovor reprodukujem znanje. Tako da sam se iznervirala i legla da spavam, kako bi dan što brže prošao. Baš nelagodan osećaj, uložiti veliki trud u nešto i ipak ne ispuniti zadatak. Još uvek ne znam da li sam položila ili pala, ali taj grozni osećaj neuspeha mi je ceo dan u stomaku. Zašto studiranje mora biti toliko stresno? Nakon dremke sam bila manje razdražljiva, tako da sam uveče izašla i prošetala se po Strelištu. Koji god da rezultat bude, ovaj dan je prošao i sutra nemam obaveze, tako da konačno mogu da radim nešto zabavno.
Četvrtak, 28. januar 2021. godine
Bane i ja smo dan proveli u Beogradu. Išli smo u neki ogromni bilijar klub, koji ima razne igre. Nije bilo gužve. Prijatelji su pristizali jedan po jedan i sa svima smo se ispričali o tome šta ima novo od kako se nismo videli. Svi vodimo prilično drugačije živote i ne viđamo se baš često, pa su razgovori zanimljivi. Neki su u selidbama, neki posvećeni svojim vezama, neki poslu. Pričamo o novim mestima na kojima smo bili, zajedničkim prijateljima sa kojima smo se čuli, prisećamo se nekih naših prethodnih izlazaka. Ne pričamo o bolesti i to je lepa promena. Nedostajalo mi je druženje, nekada je bilo mnogo više vremena i uslova za to. Satima smo se takmičili u pikadu uz šale na račun svačije veštine u igri. Gađali smo i centar i mašili tablu, niko zapravo nije bio naročito takmičarski nastrojen. U početku sam opsesivno proveravala sajt na kome treba da izađu rezultati ispita, ali sam ubrzo na to i zaboravila. Osećala sam se rasterećeno, izmešteno od svakodnevne dokolice, obaveza, pandemije. Ceo dan je bio lep. Kada je došlo vreme za rastanak, nevoljno smo to uradili i već planirali sledeće viđenje.
Petak, 29. januar 2021. godine
Ustala sam rano, kako bih otišla na fakultet da upišem ocenu iz prethodno položenog ispita. Jedino taj smo radili onlajn, pa nije bio težak. Još uvek lepo raspoložena od juče, ni javni prevoz, ni sitna kiša mi nisu smetali. Tamo sam pričala sa drugaricom, dok smo čekale da dobijemo svoje indekse. Pričale smo o glavnoj zajedničkoj temi koju imamo i to mi je baš prijalo. Ljudima sa strane obično nisu zanimljivi detalji tvog studiranja, pa ovako možemo i jedna i druga te sve misli da iskažemo naglas. Nakon toga sam se odmorila i spremila za još jedno druženje koje sledi. Bane i ja smo otišli kod njegovog brata, i on je bio sa nama prethodne večeri. Počelo je opuštenim ćaskanjem i šalom, a društvo nam je pravila i blentavi, preslatki haski – Beli. Pričali smo kako jedva čekamo da dođe lepo vreme da idemo na kampovanje i pravimo hranu u kotliću, kako prija na kratko se izmestiti iz grada. Pričali smo i o ozbiljnijim, aktuelnim društvenim temama. Tu znamo i previše da se zanesemo, tako da nas je u pravom trenutku prekinula dostava hrane. Jeli smo neka preukusna meksička jela, sva u kombinaciji sa zanimljivim voćem. Niko se nije do kraja izborio sa svojom porcijom. Vratili smo se na laganije priče praćene špricerom, a veče se završilo uz Bill Withers – Just the two of us (karaoke version). Svaki put se završi tako što neko peva karaoke. Vreme mi je proletelo.
Subota, 30. januar 2021. godine
Ustali smo taman dovoljno kasno da budemo naspavani, a dovoljno rano da imamo ceo dan pred sobom. Raspevani još od sinoć, zajedno smo ispili kafu u lepoj atmosferi. Vožnja kući je bila baš prijatna, takođe praćena muzikom. Sunce je sijalo kao da se toga baš uželelo. I ja sam uželela njegovog sijanja. Stižu mi poruke koje potvrđuju da od sledeće nedelje krećem da radim novi posao u kafiću. Nekoliko meseci nisam radila jer su kafići imali mnogo manje posla nego inače. Baš sam uzbuđena zbog tog novog početka. Razmišljam o celoj prethodnoj nedelji, koja je počela tmurno, ali se završila vedro. Ponovo učitavam sajt na kome će izaći rezultati, ali uzalud. Samo stoji poruka od profesora u kojoj nas moli da se strpimo. Izgleda da nisam samo ja nestrpljiva.
Autorka pravi izvrstan negroni
