Famamorgane ili muka od labuda

Objavljeno 10.08.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Ne volim ove lokalne teme, mali tor malena i muka i glupost, reklo bi se. Više mi je po simpatikusu Welthschmerz, nekako je ta svetska bol sveobihvatnija i opšte mori, a i po vremenskoj prognozi kao da će opšte pregrevanje, globalno, efikasno i bespovratno da reši problem.

Ali ne lezi vraže, ovo što se lokalno širi kao Morija ,obećava da će ova svetska disfunkcija s ciljem da počisti mogućnost svetske održivosti humanoida, slavno da krene baš sa ove naše tačke. Ako odumiranje zdravorazumskog i vitalnog nije okinuto izvitoperenim legendama i mitovima, do ludila podstaknutih vickastim ali omamljujućim izmišljotinama,onda će groteskno obeshrabrujuće poslovice, dodolske pesme i zagonetke, iz koje izvire „ono kao” sva mudrost balkanskih naroda, da vas u svoj svojoj originalnosti uvere da je postmoderno odumiranje (viših) ideala ovde pohranjeno.

Kako opstati u zajednici koja ne broji više od sedam miliona duša (svet broji preko dvadesetak megalopolisa sa preko desetak miliona duš(man)a gde se ovaj WelthSchmerz efikasnije prima i rasprostire), a koja se i dalje uporno mantra što na usmenom, što pismenom predanju da je najstarija, najbrojnija – jer su od nje više manje svi potekli, najpametnija (ej, bre, Tesla i Pupin, pa Mileva Ajnštajn, pa … Đoković) i svakako najhrabrija (a što omiljena narodnorazumska mudrost brojnim poslovicama demantuje „Strpljen-spašen”, „Pametniji popušta”, „ Popu pop a bobu Bob” „ Ko se zadnji smeje…”). Iskrivljena mitološka mana kojom se hrani je i dalje izvitoperena, lažna i dobrano destruktivna. Nije pošast NAJVEĆEG mimoišla ni druge narode , ali se nje po meri osvešćenja i civilizovanosti oslobađaju ne bi li se suočili sa realnim problemima koju sadašnjost nosi. Džaba istorije i nauke, pod voz fosili i arheologija, mačku o rep genetika, ni ostale Ruse i Pruse nije mimoišla primamljiva ideja da su ako ne JEDINI, onda amin PRVI. To što po starini i faktu o ovome mogu s pravom da fantazmagorično kade i trijumfuju eventualno Kinezi i Indijci sitnu balkansku papazjaniju od fiks ideja ne dotiče.

Propisno uništavanje dve moguće fantastične fatamorgane, od kojih mitološki život opstaje smo potpuno razdrobili do bljutavog famagoričnog ispljuvka. Ona manje bitna, ali ne i manje bolna, desila se u prežvakavanju što starih (Robert De Niro, Majkl Daglas) do novih izazvanih slučajnim i poslovnim proputovanjima Đulije Roberts te Demi Mur, (najveći hit ipak Šeron Stoun), a nikada stvarno izgovorenih potvrda i istina o Srbima, koje su navodno ovi holivudski bogovi svedočili. Neka psihologija društvene patologije bi morala da uzme u razmatranje, ne činjenicu da kao psihološke jedinke, pa i narod, imamo pravo i želju da nas vole, već u invertovanoj želji da nateraš onog ko te voli da te mrzi i onoga ko te mrzi da te mrzi malo jače.

Dve daleko ozbiljnije i posledično pogubnije, iskrivljene fatatamorgane su nas izbagovale u nemilosrdnu zbilju činjenicama, da zločini minulog rata, počinjeni u „Oluji” i strašan egzodus Srba iz Hrvatske , najviše oplakaše isti oni ratni huškači, lažovi i prevaranti koji su sve to zamesili. Najupečatlivije urušavanje ove metafizičke ravni legende i mita iz kojih pojiš stado, nesuvislo je izvedeno propišavanjem u taj mutni potok (koji odavno ne žubori „Ko da mi uzme iz moje duše Kosovo”) gorkih istina i očekivanjem da će iskrivljene fantazmagorije koje si uporno proizvodio da se pretvore u silu „koja se iznenada pojavljuje” i kao „Deus ex machina” ovu tragikomičnu političku moru pretvori u novu FANTAZMU. To bi možda i bilo moguće, da u međuvremenu ničeansku paradigmu iza „dobra i zla” nisi sveo na poništavanje razlikovanja ova dva pojma.

Dakle nismo jedini, ali smo „po sebi” i „za sebe” i u ovome katastrofično loši. Kad nisi talentovan da grotesknu FATAMORGANU ukrstiš sa FAMOM i MORGANOM i bar uživaš u konstruktivnoj i nadasve privlačnoj SAMOOBMANI, drž’ se poslovica kojima možeš sve da potvrdiš, u protivnom i ona ptica iz jedne od „mudrijih” osvane u stvarnosti kao MUKA od labuda.

4 Comments to: Famamorgane ili muka od labuda

    • Dragana

      avgust 12th, 2017

      Kultni film, nadala sam se da, ponovo neću odgledati ni sekvencu iz „Oslobađanja“, ali ovde kao ilustracija vredi. Pozdrav.

      Odgovori
  1. Deliverance

    avgust 13th, 2017

    Izvini, ako sam te uznemirio, verovatno i povredio.
    Istina, želeo sam da uznemirim duh u svima nama, jer godinama trpimo licemerje kompletnih idiota ili kako si navela – najviše ih oplakaše isti oni ratni huškači, lažovi i prevaranti koji su sve zamesili.
    Nikako ne mogu da shvatim ljude koji nemaju zrno poštovanja, bili oni i političari. Dvadeset godina jedno, a onda nešto drugo, sasvim suprotno. Ako je zbog vlasti, novca, moći, meni je odvratno. Zato“Oslobađanje“, svakako kao ilustracija.
    Sredstvo je, po običaju, trebalo da bude samo muzika, a kadar, kadar se, eto, ponudio sam, onako, u magnovenju. Mogao sam da ga prikačim uz neki drugi tekst, nikako tvoj, jer je način na koji pišeš, iako oštar, dublji. Grešku sam shvatio par sati kasnije, ali avaj.
    Pozdrav.

    Odgovori
  2. Dragana

    avgust 16th, 2017

    Zahvalna sam na komentaru , koji je dobar i ilustrativan, govora nema o greškama ili povređivanju. Ma koliko je mučan, film „Oslobađanje“, jeste u konotaciji težine teme o kojoj je u tekstu reč. Snažna i prava umetnost delom mora da bude i uznemirujuća. Svaki odziv na moj rukopis mi je dragocen i dobrodošao, naročito ako je „dijaloški“ i interesantan, zato bez nelagode komentarišite. Pozdrav

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)