Čestitka bez rukavica

Koliko je u najmanju ruku čudna i iznimna godina koju ispraćamo, oprezno sa čestitkom za sledeću.

Obeležio ju je pandemijski napad virusa, ni prvi ni poslednji, ali za naše vreme i suštvovanje, jedinstven, jer nas zatiče u zbunjenosti o sopstvenoj ranjivosti, nemoći i strahu i preispitivanju uvreženih poimanja i vrednosti.

I pre ove „nove normalnosti”, virtuelne i digitalne čestitke su zamenile romantično oslikane fine papire, sa kojih su sa pahuljama kroz snežni pejzaž putovala ručno dizajnirana slova, da dočaraju želje, nade i ljubav za onoga ko šalje i onoga kome su namenjena. Evo jedne takve, shodno momentu i događaju koji nas je spopao u prethodnoj godini, bez mnogo romantike, sa puno zapitanosti i pokojim čudnim zapažanjem, uz želju da dotaknemo slobodu, potremo strah i ne izgubimo ovo malo duše u traganju za istinom u pokušaju da prepoznamo ljudskost.

Quo vadis, Domine ? Quo vadis, Homine?

Priroda nas je u odlazećoj godini miljkovićevski podsetila „da smo putnici koju sopstvenu smrt sobom nosimo”, ali i da nam uljuljkanost o svetom antropocentrizmu i zacrtanoj nadmoći gubitnički odmiče od istine i apokaliptični obujmljuje opstanak. Poremetila je već poljuljani poredak društvene organizacije i pokazala da na svetskom nivou mora da se razmotri opšta reorganizacija principa, vrednosti i resursa, i da odgovor na sve vidljivije ekološke poremećaje, izazove tehnološkog razvoja (Kina i Tunis su ubrzo nakon izbijanja covid-krize uvele korišćenja veštačke inteligencije (robota) da izvršavaju neke od „dosadnih, prljavih i opasnih” zadataka uključenih u borbu protiv pandemije, smanjujući mogućnost da ljudi budu izloženi patogenima. Zdravstveni stručnjaci i medicinsko osoblje mogli bi da koriste robote u prevenciji, pregledima i dijagnostikovanju raznih bolesti, navodi se u članku objavljenom prošlog meseca na sajtu Science Robotics) i trajnu ekonomsku krizu (MMF procenjuje da će ove godine čitava svetska ekonomija da opadne za tri odsto, što će je činiti najgorom recesijom od Velike krize tridesetih godina prošlog veka), mora da bude globalan i sveobuhvatan, uz uvažavanje principa ravnopravne saradnje, uzajamnosti i solidarnosti, što smo sa nadirućom ekonomskom krizom počeli da gubimo iz vida.

Nasini satelitski snimci umivenog neba i oporavljene atmosfere, posle samo par nedelja zastoja velikih proizvodnih konglomerata nakon opšteg lockdowna iznad Kine, Evrope i USA, u prvi mah su navele na pomisao da ova pošast ima i neku prosvetiteljsku poruku.

Dok je u ranijim milenijumima „smak sveta” mogao da bude izazvan samo gromadnim nebeskim telima, proteklih šezdesetak godina čovek je ovladao takvim moćima da sam može da presudi životu na planeti, da ga zatre u vremenu merenom danima, sedmicama ili mesecima. Njegov prst sad stoji a nuklearnom „obaraču”, a nova još strašnija oružja usavršava. Deluje zaprepašćujuće da se moderna civilizacija našla u takvom položaju posle 20. veka, stoleća grandioznih prodora nauke zahvaljujući kojima je čovek premostio krajnje međe realnog sveta, izgradio jedinstveni misaoni most između elementarnih čestica i Svemira. U čudesnoj slici sveta koju je čovek spoznao, on je sebi ostao najveća nepoznanica i kazna. – Prof. Dr. Vladimir Ajdačić – * Galaksija

Izbačeni iz decenijske socijalne uobičajenosti, bejasmo ove godine zaključani, uplašeni i preplašeni, upozoravani, osvešćivani i prevaspitavani, tučeni na ulici i privođeni bez adekvatne pravne zaštite, ali i bez spoznaje razlike između podanika i građanina, a naročito bez znanja šta od prava ali i dužnosti podrazumeva institucija GRAĐANINA.

Kuda ideš, svete?

Ova virtuelna čestitka-slagalica ipak upućuje nadu i želju da neka od ovih preispitivanja oslikamo kroz par pitalica i pazli koje ćemo morati da rešimo u pokušaju da opstanemo kao segment i deo prirode i prebrodimo prirodne i društvene problem koje nam po meri ljudskog pripadaju, a koje je najnoviji virusni atak samo jače osenčio. Evo par nasumičnih o kojima vredi promisliti:

O svetu u doba korone:

Sve finansijske institucije već najavljuju recesiju koju će koronavirus izazvati, sa svojim posledicama za industrijsku proizvodnju i finansijska tržišta širom sveta. Ukoliko prihvatimo da sve stane na par meseci da bi se nakon toga nastavilo po starom, onda nas zasigurno očekuje recesija u kojoj će mnogo ljudi izgubiti posao, siromašni će postati još siromašniji, bogati bogatiji, a nivo zagađenje ponovo će početi da raste. Ali ukoliko odbacimo trenutne društvene standarde, kao što je merenje svega kroz rast ili pad BDP-a i potrebe za stalnim materijalnim rastom, ova kriza može postati velika prilika. – Predrag Momčilović – * Mašina

O društvu u doba korone:

Zakasnela demokratska tranzicija u zemljama jugoistočne Evrope iznedrila je nove vladajuće elite koje društvo organizuju po klijentelističkom ključu, pre nego što vode računa o opštem društvenom interesu. Kao odgovor na takve tendencije, talas društvenih pokreta i protesta zapljusnuo je region. Od Slovenije pa sve do Turske građani su nalazili načine da se organizuju kako bi ukazali na goruće društvene probleme poput korupcije, zaštite javnih površina i dobara, siromaštva, ekologije, autoritarnih tendencija itd. U nekim slučajevima ovi pokreti uspevali su da promene nepopularne javne politike, pa čak i da dovedu do nenasilne smene vlasti.

Šta je ogolila pandemija koronavirusa? – Nekompetentnost vladajućih elita. Krhkost individualizma i ideologije profita po cenu svega drugog. Trajnu jačinu narativa straha. Donela je i herojstvo običnih ljudi, kao i uvek. Herojstvo, kao i zlo, je banalno, boravi u svima nama i razne individualne okolnosti nam okidaju jedno ili drugo. I naša unutrašnja stanja, porodične istorije i lični narativi, naravno. Korona je pokazala koliko se svetu slomila supstanca, koliko zbunjenosti je proizveo moderni medijski prostor i razne manipulacije njime. Razvijeni svet, na primer, ne zna da se ponaša bez plana. Misli da se sve može platiti, bez novog načina organizacije društva. U isto vreme, pokazala je koliko su emocije jače od činjenica i važnije u modernom medijskom prostoru. Platforme koje su razvijene zemlje stvorile sada se okreću protiv njih, kao oružje svih kojima se taj način života ne sviđa. Kod nas pandemija nije ogolila ništa, samo je kreirala još mnogo više prilika da se pokaže u kakvom sistemu živimo. Nema velikih iznenađenja ovde, samo još više mučnine količinom, to je sve. – Lazar Džamić – * Nova S

O Srbiji u doba korone:

Od najsmešnijeg virusa, preko zabrane kretanja, SMS upozorenja o italijanskom i španskom scenariju, fudbalske utakmice sa oko 16.000 navijača, parlamentarnih izbora, otvaranja najvećeg tržnog centra, do kolapsa zdravstvenog sistema, više od 8.000 slučajeva dnevno i iščekivanja vakcine.

Ovo su neki od delova slagalice koja prikazuje borbu Srbije sa korona virusom u godini koja je prošla.

Niko nije zaslužio da živi u ovakvoj državi.

Vučićeva vladavina je bez ikakve ideologije, i isto tako bez ikakve politike. To je tvrdo čuvana vladavina haosa, čemu doprinosi njegova selekcija na svim tačkama vlasti i uprave. Taj sistem zasnovan je na kapilarizaciji vlasti. Svi u državi znaju da se ne mogu zaposliti bez članstva u Vučićevoj stranci.

Na toj vrsti kolektivne laži ne može se graditi ništa ozbiljno, građansko, političko. – Svetlana Slapšak – iz najnovijeg intervjua

Upravo u trenucima kreiranja novogodišnjih čestitki, ispred Sava Centra u Beogradu, par stotina ljudi i predstavnika najrazličitijih organizacija okupilo se da bi reagovalo na najavu gradskih vlasti da će odobriti izgradnju tajkunskog stambeno-poslovnog kompleksa na Makiškom polju. Ovaj projekat uništiće kvalitet vode u Beogradu i drastično povećati životne troškove, što će najteže pogoditi radničku klasu.

Ekološka i socijalna borba za Makiško polje mora staviti interes ljudi ispred profita i ponuditi strategiju omasovljenja, po uzoru na najinspirativnije pobede ovih godina – odbranu reka Stare planine i ceo pokret protiv minihidroelektrana i odbranu Košutnjaka i drugih zelenih površina.

Policija je 29. decembra pozvala na saslušanje Radomira Lazovica, zbog učešća u odbrani parka u Valjevskoj ulici na Banovom Brdu. Saslušanje je deo pretkrivičnog postupka zbog krivičnih prijava koje je firma „Niva bilding” podigla protiv više aktivista koji su branili park na Banovom brdu. Ne davimo Beograd je pružio podršku ekipi Sačuvajmo Naš parkić koji su mesecima branili park na uglu Valjevske i Gogoljeve ulice, zahtevajući da on ostane javna zelena površina.

PESMA NAS JE ODRŽALA pa joj možda i ubuduće hvala. I da svi smo u ovome zajedno, pa nas umetnici širom sveta pozivaju na zajedništvo, solidarnost i poštovanje, pa možda najbolje za kraj, u izmenjenim covid okolnostima ipak raspevana nada, vera, a nadasve ljubav.

PREŽIVELI!