Iznenadna i ničim izazvana invazija anđela na mesto imenom Ala (Trentino Alto Adiđe)

Živoslav Miloradović
Objavljeno 19.07.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 3 mins

Tokom proteklog vikenda, u mestu Ala u autonomnoj provinciji Trentino zabeležena je najezda anđeoske sile, koja se ponovila u nekoliko navrata tokom tri dana, a sve u zavisnosti od broja turista koji su se u određenom trenutku našli na ulicama ovog pitomog gradića.

Predanje kaže da je grad dobio ime stoga što je tokom  jednog od svojih tajnovitih preleta duž doline Vallagarina, sam Arhanđeo Gavrilo, poznat još i pod imenom Gabrijel, na jednom mestu dodirnuo svojim krilom  tlo i na taj način blagoslovio  ovu zemlju  pa potonji žitelji ne imadoše drugog izbora nego da svom naselju, tu podignutom,  daju ime Ala, što bi se sa njihovog jezika moglo prevesti našom rečju “krilo”.

Od tada pripadnici nižih anđeoskih redova, sledeći Gabrijelov trag, često pohode ovo mesto ne obazirući se na priču o tome da je ime Ala nastalo od istozvučne latinske reči koja je označavala vojnu formaciju  sačinjenu  od neustrašivih rimskih konjanika.  Anđeosko prisustvo  je najuočljivije početkom jula kada se u gradu održava znamenita i veoma posećena fešta posvećena veluru, otmenoj i veoma skupoj tkanini na čijoj su proizvodnji,  sredinom sedamnaestog veka, žitelji Ale stekli evropsku slavu i isto tako značajna bogatstva izražena u ondašnjim valutama.

Od malenog mesta koje je živelo isključivo od poljoprivrede, nastao je gradić u kome više nije bilo sirotinje. Svi su se žitelji bili bacili na proizvodnju svile i tkanje velura, veštinu naučenu od dvojice  Đenovljana koji su  se, u strahu od teške kazne na koju u osuđeni u svom gradu, osećali oslobođenima od obaveze da čuvaju tajne tamošnjih, u celom Sredozemlju i Bliskom istoku  poznatih tkača.

Ovo mesto su tokom njegove sjajne istorije, osim anđela pohodili i mnogi znameniti smrtnici pošto pored Ale vodiše jedan od glavnih puteva kojim je srednja Evropa bila povezana sa Italijom i Mediteranom.  Tu su noćivali carevi: Karlo Peti Habzburški , te njegov sinovac , takođe car, Maksimilijan Drugi, pa još jedan znameniti Habsburg, Karlo Šesti, zatim  neizbežni Napoleon Bonaparta, pa ruski car Nikola Drugi Romanov,  dok je kroz ovaj prozor palate Zanderigi

virio lično kardinal Karlo Boromejski (1538 – 1584) koji je tu odsedao u vreme održavanja Tridentskog sabora ovlašten od strane pape Pija Četvrtog da ovaj skup otvori i usmerava ga u dogovorenom pravcu. Dvadeset šest godina nakon smrti proglašen je za sveca, a pančevačka katolička župa ga i dan-danas ima za svog patrona, odnosno zaštitnika.

A anđeli?

Oni su tu, prisutni.

Neko ih oseti, a neko ne.

U Ali je to ipak lakše.

 

Foto M. Stančević

 

Naredna razglednica: Kad se genije kocka

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

One Comment to: Iznenadna i ničim izazvana invazija anđela na mesto imenom Ala (Trentino Alto Adiđe)

  1. ANĐELI

    jul 21st, 2017

    Osećaš li milo
    anđela
    onu
    mudru
    s naočarima
    pokreće slike
    menja te
    uvija misli u
    korice
    čini odvažnom

    Ćutiš
    ljuta
    zbog
    nekih
    njenih
    davnih
    odluka
    a praviš se važna
    kad je kraj
    tebe
    zadovoljna
    žmuriš
    puna sebe
    ovakva
    onakva
    tvrdoglava
    ćudljiva
    šefuješ i
    ljubavi
    a tražiš
    razumevanje

    Neka
    neka
    budi mudra
    kada voliš
    ali voli
    kada nisi
    lepša si
    lepše je
    ne moraš
    da mudruješ

    Anđela
    ljubavi
    da li se sećaš
    opijala je snagu
    tvojih misli
    smola borova na
    nepcama
    usnama

    Osećaš taj
    osećaj
    šuška
    čuje se
    crep s krovova
    gde ljubav
    inače
    stanuje

    Možda nije vešta
    kao tvoja
    Vila
    ili mudra
    kao ona
    druga
    te je zbog ljubavi
    sišla
    s uma
    al đavo je ona
    đavo
    zna kako da
    ljubi
    a kako se
    voli
    te silazi
    s uma
    samo kad
    treba

    Osećaš li
    oca
    rođenog
    uvek brižnog
    za najbliže
    dolazi pred
    buđenja u
    olujne
    snove
    košmare
    kad prepuštaš
    brige
    uzdahe
    zadovoljstvu
    osmehu

    Miluje te
    onim
    istim
    očima
    kojima detinje
    zauvek
    veruješ
    odbacuje zebnju
    rasteruje strah
    i deci
    svoga
    deteta

    Osećaš li krila
    anđela
    Belog
    s Mileševa
    ulivaju spokoj
    štite nebo
    tvoje tajne nad
    tajnama

    Ukus meda
    Hilandara
    iz konaka
    s paraklisa
    osmeh duše
    Fruške gore
    Krušedola
    Hopova
    od Šišatovca
    do rođenja
    preko Remetine
    vaskrsa
    od raspeća
    do uspenja
    Srca
    jednog
    jedinog

    Pa ipak
    ne haješ za
    anđele
    svoju
    a Božju
    radost
    već za Vilu
    rašta lepu
    a šašavu
    mladost
    ta pusti je da odmara
    umornu od
    sećanja
    pusti je da dosanja
    voljenog
    anđela
    neka ljubi
    šamara
    grize
    neka čini
    šta joj je volja
    neka ga ima
    sutra kraj
    sebe
    kao i
    ti
    Petra
    jednom za
    svagda

    Slavko Petrov

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)