Političku scenu našeg nesrećnog Srbistana, pratim od samog početka višestranačja. Tek svršeni osnovac, zakoračio sam u svet odraslih preko lista „Pogledi” koji su se tada još uvek stidljivo prodavali na kioscima kao glasilo studenata Univerziteta u Kragujevcu. Kako sam po prirodi buntovnik (sa razlogom ili bez), tako sam dobio želju da naša zemlja menja, da možemo da se školujemo, radimo i živimo od svog rada a bez odlaska kojekude po svetu. Polako sam brusio svoje političke stavove i ono što mi je i danas zvezda vodilja je demokratska Srbija kao deo Evrope a ne kao njen šupak (što bi rekao Balašević). Jedva sam čekao da napunim 18 godina i da mogu svojim glasom da doprinesem promenama. Kao mlada i naivna duša, nisam mogao ni da predpostavim da se glasovima mulja od izbornog mesta do RIK-a. Sa oduševljenjem sam pratio demonstracije protiv krađe glasova, lupao u šerpe, zviždao u pištaljku, šetao u protesnim kolonama. Sve je to dalo rezultata posle više od decenije. Činilo se da je sve to iza nas i da nas čeka svetlija budućnost. Pojednici su presvukli svoje stranačke odore i činili sve da Srbiju vrate tamo gde su se najbolje i osećali, u duboko blato. Tu i tamo je bilo napretka. Najviše sam se obradovao zbog vizne liberalizacije, da mogu da putujem samo sa pasošem bez stajanja u redovima ispred stranih ambasada. U to vreme na sijaset nekih izbora, glasao sam za partije koje su većinom imale slične stavove mojim, tj. za manje zlo. Došlo je vreme i za smenu vlasti. Aveti prošlosti presvukli su se u evropejce i zavladali Srbijom. Bez obzira na to, bilo mi je drago da je primopredaja vlasti prošla bez veće frke (koju su pokušavali da naprave novi pobednici). Pošto imam malo duže pamćenje od zlatne ribice, mene njihove priče o borbi protiv korupcije, Srbije u EU, nisu mogle da prevare. Sve te aktere, poznavao sam jako dugo. Krenulo se u selektivna hapšenja, stalnim upiranjem prstom i protivničku stranu „oni su sve upropastili”. Gubitnici izbora nisu imali snage da se reformišu i da pruže značajan otpor, nudeći konkretna rešenja. Cela strategija svodi se na „Uaaa Vučić”.
Gospodo draga, rešio sam i ja da okrenem drugi list. Više neću da glasam za manje zlo. Ko želi da dobije moj i glas moje porodice, mora malo više da se potrudi:
– Promena nakaradnog zakona o izborima (hoću poslanike da biram imenom i prezimenom a ne da stavljate na listu svoje podguzne muve, koje po potrebi prelete u drugi tabor);
– Neselektivna istraga o finansijskim i ostalim malverzacijama u poslednjih trideset godina, nevažno da li su u pitanju „naši ili njini” i brzo procesuiranje istih;
– Obavezan psihijatrijski pregled za sve kandidate za vodeće funkcije;
– Beskamatni stambeni krediti za mlade bračne parove;
– Popraviti razorenu i nepostojeću infrastrukturu u selima (putevi, struja, voda, kanalizacija, ambulante, škole)….
Za sada od mene toliko. Uzimam svoj fudbal i odlazim sa igrališta. Sa vama više neću da se igram. Niste dostojni ni tih mojih petnaest minuta života da izađem i da glasam.
