Ne moraš ti da budeš u ratu, onako izistinski da se puca i gine, al’ taman da si rođen deset pa i petnaest godina posle, ne možeš da prođeš neoštećen. Neki ostanu bez imanja, drugi opet steknu nezasluženo ali ostanu oštećeni na nekoj drugoj strani. Znaš, to je ono što se ne može popraviti. Imanje možeš da stekneš ponovo, kad si jednom vredno radio i zaradio – zaradićeš opet. Ali ko je jednom bio nečovek teško može ponovo biti kako treba.
Ima toga i sada, nepravde je uvek bilo i biće. Da se uzme tuđe, ovako ili onako i svakako kad je gužva koristi se prilika da se to radi nekažnjeno, a rat je velika gužva. Na primer, onaj drugi veliki rat desio se kad smo baš bili sirotinja. Nismo mi bili bedni i siroti tek tako. Da su ta vlast i država pre rata bili dobri, svi bi imali više i možda se baš ne bi sve tako desilo. Kad se završilo, promenila se vlast i stvorena nova država, ali ljudi su ostali isti. Ko je bio dobar i pošten ostao je takav, lopovi i prevaranti bili su gori nego što su bili. Mnogi od njih utopili su se u vlast i koristili pozicije da bi nastavili da rade to što su radili ranije samo bez straha da će ih uhvatiti. Neko u vlasti je mislio da, ako oduzme onima koji imaju i daju siromašnima, ovima će biti bolje. Nije im bilo bolje, jer je oteto završavalo kod otimača. Nije to bilo do vlasti ni do ideologije, to je u glavama onih koji su uzimali da bi tobože ispravili nepravdu, a činili su još goru. Svaka ulica u svakom selu u tom našem Banatu imala je bar jednog takvog, u Sremu i Bačkoj isto. Eto, prošlo je više od 60 godina, a još se pamti i prepričava. I treba da se pamti, neka bude za nauk. Samo, kad bi neko mario za te priče.
Baba ti je sigurno pričala, davno je umrla ali nisi ti tako mlad pa možda pamtiš, za nekog Stanka iz vašeg sokaka. Taj je imao ekipu za zaplenu imovine i čišćenje tavana. Ja sam preko zida gled’o kad su ušli u avliju kod tvoje babe. Tvoj deda je tada bio na robiji u Dečanima, da ti sad ne pričam za to, bila je to čisto politička stvar. Baba je morala da izvede svo četvoro dece na dvorište da stoje mirno dok oni skidaju žito sa tavana, jure živinu po avliji i isteruju svinje iz obora. Pamtim k’o da je juče bilo, tvoja baba ga pita:
– Pa, dobro Stanko, jel mora baš sve. Šta će deca da mi jedu?
A Stanko je onim svojim meketavim glasom odgovarao:
– Proleće je, lepa je trava pa nek’ pasu.
Stanko je doživeo skoro 90 godina kad je preskakao komšijski zid da nađe njegovu baba Bosu i ulovi je u švaleraciji. Već je uveliko bio poludeo. Kažem ti ja da niko nije ostao neoštećen.
Jedino onaj Paja, čuo si sigurno za njega, za tog se ne zna kako je proš’o. Kad se završilo to sa otkupima, nestao je negde i nismo ga više viđali. Paja je sam po sebi bio pojava, visok jak čovek, elegantno obučen, uvek u nekom tamnom prugastom odelu k’o oni gangsteri iz filmova i obavezno šešir na glavi. Dolazio bi u pratnji dvojice jakih i ludih, znam ja koji su da ti ne pričam sada, isto tako obučeni k’o i Paja, a namršteni i ćute. Predstava, šta da ti pričam.
Uđe tako Paja kod domaćina u pratnji te dvojice siledžija, sedne za sto preko puta domaćina i pita:
– Jel imaš?
– Nemam.
I tu Paja skine šešir i stavi ga pored sebe na sto. Istog momenta ova dvojica počinju da tuku domaćina. Paja stavi šešir na glavu, ovi prestaju da tuku. Sledi ponovo pitanje:
– Onda, jel imaš?
– Pa, nemam.
I Paja ponovo skine šešir. Kada ga je ponovo stavio na glavu, kratko je rekao:
– Nađi.
Ustao je i krenuo napolje u pratnji saradnika. Sutra sledi nova predstava i tako dok žrtva ne nađe šta treba da nađe. Nikada niko nije čuo da je Paja naredio da siledžije nekog tuku ili mu bilo šta ružno kažu. On je pred zakonom bio čist, niko nije mogao da ga optuži za bilo šta vezano za otkupe kojima su paore i njihove porodice dovodili na ivicu propasti. Svedoka nije bilo ili su u strahu od posledica ćutali.
I kako to obično biva, ti batinaši bi pre ili kasnije stradali od batine, a ovi politički izvršitelji od politike. Kako bi se promenio zakon, vlast bi počistila svoje sluge i dovela nove. A kada se promeni vlast, narod se prilagodi. Kako se to narod prilagodi? Tako što zaboravi.
Nisu oni stvarno zaboravili, samo to tako izgleda, svega se oni sećaju. I to je predstava kao onaj Pajin šešir.
Samo, kad se narod doseti onda radi batina, znaš i sam.
